prebaci na cirilicu

edukacija.txt

@@ -0,0 +1,26 @@
+Едукациони систем 
+
+Тренутно стање:
+
+Уценици у сколама су дубоко увезани са корпораијама попут Гоогла и Microsofta, сто их у старту уноси у њихов екосистем из кога је због многих разлога, а нијвисе навике теско да се из њега исцупају. Тиме ове корпорације користе едукациони систем како би требирали будуце кориснике које це даље екпслоатисати кроз software остатак зивота.
+
+
+####
+
+
+Реформа едукационог система је у процесу вец неколико година и креце се у добром смеру, али требало би то додатно изменити.
+
+
+Предлози software које би требало увести у сколство за основне потребе едукације:
+
+- Оперативни систем базиран на Linuxu 
+- Моодле - едукациона платформа
+- Либре Office - word, excel, powerpoint,..
+- Гимп - алтернатива за пхотосхоп и паит
+- Инксцапе - за црање
+- Јитси - за рад од куце или на даљину, software за састанке
+
+Потребан FOSS software који мозда јос не постоји
+
+- Паметне табле - firmware, ос, apps
+- Пројектори - firmware и ос

fail.md

@@ -1,7 +0,0 @@
-# Претходни неуспеси
-
-ФОС Права законодавство постоји у Канади и тако.  Захтев да се „пружи а
-разлог'' за коришћење власничког софтвера никога не спречава јер корпорације
-може лако да генерише разлоге.
-
-

nacrt.txt

@@ -0,0 +1,76 @@
+Предлог закона о коришћењу слободаног софтвера у Државним институцијама
+
+# Мотивација
+
+Коришћење Слободног софвера је важно за незвисност земље од страних компанија и домаћих приватних интереса. Омогућава већу транспарентност и безбедност кроз већи број посматрача кода обезбеђуци њихов квалитет и поузданост.
+Коришћењем слободног софвера нам омогућава да боље разумемо технологију од које зависимо, да је мењамо по нашим потребама и да је различите институције и организације међусобно деле. Овиме смањујемо трошкове и осигуравамо да ће софтвер да се настави да се одржава.
+
+# Дефиниција
+
+Слободан софтвер дефинишемо као софтвер чији изворни код који истовремено испуњава следеће услове:
+
+1. Може се користити у било коју сврху.
+
+2. Изворни код мора бити доступан, омогућавајући његово проучавање и измену ради прилагођавања специфичним потребама. 
+
+3. Мора бити могуће његово копирање и дистрибуција. 
+
+4. Мора бити могуће унапређење програма и објављивање тих унапређења јавности.
+
+-Отворени формати су методи за руковање подацима и њихово чување, код којих је структура позната, а измена и приступ су дозвољени без наметања икаквих ограничења у погледу њихове употребе. За податке сачуване у отвореним форматима није неопходан власнички софтвер.
+
+- Софтвер је сваки програм или додатак програму (плугин) који управља неким рачунаром.
+
+Опсег:
+
+Извршна, законодавна и судска власт, аутономни субјекти, децентрализоване агенције, предузећа у којима држава има већински удео, управе департмана, одбори департмана, Суд за управне спорове, Изборни суд и државна надзорна тела дужни су да све информације дистрибуирају у најмање једном отвореном, стандардном и бесплатном формату. Сваки захтев за приступ информацијама мора бити прихваћен у најмање једном отвореном и стандардном формату.
+
+# Безбедност
+
+
+Безбедност је гарантована тајношћу података, као што су лозинке и приватни кључеви, уместо тајности изворног кода. Лозинке и кључеви садрже већу могућност ентропије у односу на ефикасне алгоритме програма, због тога је ово учестала пракса у ИТ индустрији. Већа транспарентност кода омогућава већем броју стручњака да прегледа изворни код и осигура паузданост програма у сваком случају када су лозинке и кључеви добро изабрани.
+
+# Подаци
+
+
+Сви подаци морају бити чувани и размењивани између институција у отвореном формату.
+
+# Комуникација
+
+
+Сва службена комуникација између запослених и између различитих институција, мора користити слободни софтвер. Потребно је користити протоколе за које је могуће користити више сервера, са различитим безбедносним приступима. За спорију комуникацију се препоручује email протокол. За брзу комуникацију се препоручује XMPP (Jabber) протокол.
+
+# Попис Софтвера у Употреби
+
+Попис софтвера и у коју сврху се користи се ради у свакој институцији и доставља јавном регистру направљен за ову сврху. Овај регистар мора бити јавно доступан свим грађанима Србије и предлози за алтернативни слободни софтвер морају бити примљени и разматрани од стране надлежног органа која одржава регистар. Овај регистар треба такође да садржи претраживу листу слободног софтвера који може земенити дати власнички софтвер.
+
+Рок за овај попис софтвера се предлаже да буде 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.
+
+# Планирање Преласка
+
+Свака институција треба направити план преласка на слободан софтвер и доставити сама временски рок за тај прелазак. Ако софтвер за ту сврху не постоји, одређени рок и буџет треба бити одвојен за развијање истог.
+На самој институцији је да спроведе прелаз и рок за исти по својим могућностима. Ако више институција користи исти програм, регистар их треба координисати да заједно омогуће прелаз на слободан софтвер.
+
+Факултети и остале државне академске институције су најбоље опремљење за развиање потребног софтвера и за стварање потребног регистра за ову сврху. Њихов буџет треба бити повећан да би одразио нове потребе учествовања у развијању и предлагању алтернатива овом власничком софтверу.
+
+# АИ
+
+Коришћење вестанцке интелигенције у развијању слободног софвера је забрањено, осим у слуцјају истраживања и прегледања исправности кода. Овим се осигурава разумевање рада програма.
+
+# Имплементација
+
+Мора бити могуће да се управља софтвером са администраторским привилегијама.
+
+## Едукација
+
+У просвети се треба учити на слободном софтверу и студирање не треба да захтева коришћење власничког софтвера. Потребно је стварати кадрове људи којима је омогућено да истражују софтвер који користе и који су обучени на њему. Захтевање коришћења власничког софтвера у едукацији отежава прелазак на слободни софтвер у будућности и ствара услове за приватне интересе да се интегришу у државно школство.
+
+# Писање Кода
+
+У случају да држава набавља или развија софтвер, тај софтвер мора бити лиценциран као слободни софтвер у тренутку дистрибуције. Размена информација са државом путем интернета мора бити могућа коришћењем најмање једног програма који је лиценциран као слободни софтвер.
+
+Сваки ново написани изворни код мора бити објављен у року од месец дана од свог настанка. Већ написани код има временски рок од две године од ступања на снагу овог закона да би био објављен.
+
+# Изузетци
+
+У одређеним ситуацијама међународне сарадње није могуће увек користити слободни софтвер. У овим случајевима грађанима и организацијама треба бити дозвољено да формално затраже преглед изворног кода и ако је могуће дати им приступ да га прегледају без јавног објављивања изворног кода.

plugins.md

@@ -1 +0,0 @@
-Потребне су нам одредбе за плагине, на пример Wordpress плагини.

uvod.txt

@@ -0,0 +1,48 @@
+
+
+У В О Д
+
+Држава, њен административни апарат и јавне институције постоје због грађана те државе?!
+Исто тако комплетан информациони систем и информатички систем који се користи у државним и јавним институцијама постоји због грађана те државе.
+Зато је обавеза и одговорност оних који су у позицији, да обезбеде технолошка решења која су у општем интересу.
+У име грађана Србије апелујемо да се посвети пажња овом веома важном, не само идеолошком, него и безбедносном проблему, јер доводи у питање колективни интерес и права сваког појединца, без изузетка.
+Лични подаци сваког од нас похрањени су у базама података, које су у надлежности државе Србије. Чување ових података и њихова обрада захтева одрађену рачунарску технологију (софтвер и хардвер). Избор ове технологије је веома важно питање, које својим обраћањем желимо да појаснимо. Покушаћемо да пружимо јасан увид технички неупућенима али дамо и детаљне техничке дистинкције за оне који желе и могу да се упусте у стручнији ниво информатичке терминологије. 
+У уводном делу желели бисмо да појаснимо концепт „Слободног софтвера отвореног кода“. Овај концепт је по нама најбитнија ставка за постављање стандарда и оквира за развој и одржавање информационог система државног и јавног сектора.
+
+
+Контекст
+
+Сви смо сведоци рапидне трансформације друштва под утицајем савремених дигиталних технологија. Оно што не смемо изгубити из вида јесте чињеница да су носиоци ових промена и њихови највећи протагонисти, велике мултинационалне компаније попут Google-a, Microsoft-a, Аmazon-а, Facebook-a. Ово су приватне корпорације са прикривеном политичком позадином и без еуфемизма, монополистичким стратегијама пословања, доминантним присуством на тржишту, које своје бизнис моделе заснивају на сакупљању података корисника, инвазивним и адиктивним технологијама, које силовито намећу читавом свету.
+Свима нам је већ јасно да добар део приватног живота, пословних активности и јавног присуства ми обављамо управо у дигиталном окружењу које су формирале и које контролишу поменуте корпорације. 
+То је тренутно стање пасивног учествовања свих нас као корисника, контекст који је нормализован и широко прихваћен као такав, као непромењива околност, без преиспитивања и иницијативе да се иста значајно промени.
+Наш захтев јесте управо да се прихватање глобално наметнутих технологија доведе у питање, преиспитају постојеће алтернативе, јер оне постоје и веома су конкурентне.
+
+
+СЛОБОДАН СОФТВЕР ОТВОРЕНОГ КОДА - FOSS
+
+Покушаћемо да појаснимо овај концепт на приземном нивоу, па се унапред извињавамо за упроштење неких техничких премиса. 
+Софтвер је скуп инструкција, код, који пишу програмери, који омогућује да се реализује функција рачунара или неког рачунарског система. Као облик интелектуалне својине софтвер се заштићује одређеним лиценцама и  по критеријуму на који је начин неки софтвер заштићен (у правном смислу) може се поделити на две основне категорије (са варијацијама):
+
+
+Слободан софтвер
+
+Слободан софтвер су аутори, програмери, поклонили човечанству као јавно добро, као задужбину. Колико год звучало невероватно у време материјализма, обожавања профита и агресивне тржишне економије, ово је истина и то са традицијом. То је покрет, активан, глобални покрет, веома раширен међу програмерима који су често несебични ентузијасти, заљубљеници у свој занат и који се снажно ослањају на остварења својих претходника. Ова појава је суштина FOSS-a
+
+
+Власнички софтвер
+
+Власнички софтвер са друге стране, не дозвољава дељење, модификовање, слободно коришћење кода. Он је антисоцијалан, оријентисан на профит, контролу и моћ. 
+Основна идеолошка разлика у ова два приступа јесте што једна страна тежи слободи коришћења, учења и међусобне сарадње, док друга вреднује елитизам, контролу и стицање користи. Један приступ промовише јавно добро док други служи затвореном елитном клубу инвеститора.
+
+
+Софтвер отвореног кода  и софтвер затвореног кода
+
+Софтвер отвореног кода је софтвер чији садржај је објављен јавно и у потпуности је транспарентан. То значи да се може прочитати од прве до последње линије кода, што пре свега отвара феноменалну могућност провере и откривања слабих елемената кода.
+Супротност томе је софтвер затвореног кода чији садржај је сакривен, најчешће због стицања позиције на тржишту и покушаја доминације над конкуренцијом. Због недостатка транспарентности, функције које овакав софтвер обавља не могу се тачно испитати и лако се може користити за злоупотребу, праћење, сакупљање података о кориснику и сл.
+
+
+Резиме
+
+Употреба власничког и затвореног софтвера у државном и јавном сектору, доводи у ризик податке који су од општег значаја, допушта могућност злоупотребе и ставља безбедност свих грађана Србије у руке приватних компанија, чија је морална основица више него сумњива. Тренутно стање у Србији управо је такво, што је са нашег становишта недопустиво.
+Алтернатива којом би се заштитили подаци и дигитална безбедност свих грађана Србије, а која је отворено доступна, јесте „Слободан софтвер отвореног кода“
+