49 lines
8.9 KiB
Plaintext
49 lines
8.9 KiB
Plaintext
|
||
|
||
У В О Д
|
||
|
||
Држава, њен административни апарат и јавне институције постоје због грађана те државе?!
|
||
Исто тако комплетан информациони систем и информатички систем који се користи у државним и јавним институцијама постоји због грађана те државе.
|
||
Зато је обавеза и одговорност оних који су у позицији, да обезбеде технолошка решења која су у општем интересу.
|
||
У име грађана Србије апелујемо да се посвети пажња овом веома важном, не само идеолошком, него и безбедносном проблему, јер доводи у питање колективни интерес и права сваког појединца, без изузетка.
|
||
Лични подаци сваког од нас похрањени су у базама података, које су у надлежности државе Србије. Чување ових података и њихова обрада захтева одрађену рачунарску технологију (софтвер и хардвер). Избор ове технологије је веома важно питање, које својим обраћањем желимо да појаснимо. Покушаћемо да пружимо јасан увид технички неупућенима али дамо и детаљне техничке дистинкције за оне који желе и могу да се упусте у стручнији ниво информатичке терминологије.
|
||
У уводном делу желели бисмо да појаснимо концепт „Слободног софтвера отвореног кода“. Овај концепт је по нама најбитнија ставка за постављање стандарда и оквира за развој и одржавање информационог система државног и јавног сектора.
|
||
|
||
|
||
Контекст
|
||
|
||
Сви смо сведоци рапидне трансформације друштва под утицајем савремених дигиталних технологија. Оно што не смемо изгубити из вида јесте чињеница да су носиоци ових промена и њихови највећи протагонисти, велике мултинационалне компаније попут Google-a, Microsoft-a, Аmazon-а, Facebook-a. Ово су приватне корпорације са прикривеном политичком позадином и без еуфемизма, монополистичким стратегијама пословања, доминантним присуством на тржишту, које своје бизнис моделе заснивају на сакупљању података корисника, инвазивним и адиктивним технологијама, које силовито намећу читавом свету.
|
||
Свима нам је већ јасно да добар део приватног живота, пословних активности и јавног присуства ми обављамо управо у дигиталном окружењу које су формирале и које контролишу поменуте корпорације.
|
||
То је тренутно стање пасивног учествовања свих нас као корисника, контекст који је нормализован и широко прихваћен као такав, као непромењива околност, без преиспитивања и иницијативе да се иста значајно промени.
|
||
Наш захтев јесте управо да се прихватање глобално наметнутих технологија доведе у питање, преиспитају постојеће алтернативе, јер оне постоје и веома су конкурентне.
|
||
|
||
|
||
СЛОБОДАН СОФТВЕР ОТВОРЕНОГ КОДА - FOSS
|
||
|
||
Покушаћемо да појаснимо овај концепт на приземном нивоу, па се унапред извињавамо за упроштење неких техничких премиса.
|
||
Софтвер је скуп инструкција, код, који пишу програмери, који омогућује да се реализује функција рачунара или неког рачунарског система. Као облик интелектуалне својине софтвер се заштићује одређеним лиценцама и по критеријуму на који је начин неки софтвер заштићен (у правном смислу) може се поделити на две основне категорије (са варијацијама):
|
||
|
||
|
||
Слободан софтвер
|
||
|
||
Слободан софтвер су аутори, програмери, поклонили човечанству као јавно добро, као задужбину. Колико год звучало невероватно у време материјализма, обожавања профита и агресивне тржишне економије, ово је истина и то са традицијом. То је покрет, активан, глобални покрет, веома раширен међу програмерима који су често несебични ентузијасти, заљубљеници у свој занат и који се снажно ослањају на остварења својих претходника. Ова појава је суштина FOSS-a
|
||
|
||
|
||
Власнички софтвер
|
||
|
||
Власнички софтвер са друге стране, не дозвољава дељење, модификовање, слободно коришћење кода. Он је антисоцијалан, оријентисан на профит, контролу и моћ.
|
||
Основна идеолошка разлика у ова два приступа јесте што једна страна тежи слободи коришћења, учења и међусобне сарадње, док друга вреднује елитизам, контролу и стицање користи. Један приступ промовише јавно добро док други служи затвореном елитном клубу инвеститора.
|
||
|
||
|
||
Софтвер отвореног кода и софтвер затвореног кода
|
||
|
||
Софтвер отвореног кода је софтвер чији садржај је објављен јавно и у потпуности је транспарентан. То значи да се може прочитати од прве до последње линије кода, што пре свега отвара феноменалну могућност провере и откривања слабих елемената кода.
|
||
Супротност томе је софтвер затвореног кода чији садржај је сакривен, најчешће због стицања позиције на тржишту и покушаја доминације над конкуренцијом. Због недостатка транспарентности, функције које овакав софтвер обавља не могу се тачно испитати и лако се може користити за злоупотребу, праћење, сакупљање података о кориснику и сл.
|
||
|
||
|
||
Резиме
|
||
|
||
Употреба власничког и затвореног софтвера у државном и јавном сектору, доводи у ризик податке који су од општег значаја, допушта могућност злоупотребе и ставља безбедност свих грађана Србије у руке приватних компанија, чија је морална основица више него сумњива. Тренутно стање у Србији управо је такво, што је са нашег становишта недопустиво.
|
||
Алтернатива којом би се заштитили подаци и дигитална безбедност свих грађана Србије, а која је отворено доступна, јесте „Слободан софтвер отвореног кода“
|
||
|