diff --git a/README.md b/README.md
index eea4749..17e8af5 100644
--- a/README.md
+++ b/README.md
@@ -5,4 +5,5 @@
 - [Šta su biblioteke u jeziku C++?](./lekcije/sta_su_biblioteke.md) (iostream, iomanip, cmath, ...)
 - [Matematičke funkcije](./lekcije/matematicke_funkcije.md) (sqrt, pow, min, max i druge)
 - [Ispis realnih brojeva](./lekcije/ispis_realnih.md) (i lekcija o snalažljivosti!)
+- [Uvod u niske - `std::string`](./lekcije/niske_uvod.md)
 - [Uvod u nizove](./lekcije/nizovi_uvod.md)
diff --git a/lekcije/niske_uvod.md b/lekcije/niske_uvod.md
new file mode 100644
index 0000000..4cf514d
--- /dev/null
+++ b/lekcije/niske_uvod.md
@@ -0,0 +1,186 @@
+[↩ Nazad na sadržaj](../README.md)
+
+# Niske
+
+Do sada smo isključivo radili sa brojevima i logičkim izrazima, i naučili smo sta su grananje i petlje. Ipak, u modernom svetu, veliki broj podataka nisu brojevi već tekst. Zapravo, smatra se da je oko 80% svih podataka na internetu zapravo tekstualnog formata!
+
+<details><summary>Odakle naziv "niska"?</summary>
+
+> Niska u programiranju (engl. *string*) se tako zove jer predstavlja niz znakova (karaktera) koji su povezani kao "nit" ili "konac" (što je jedno od značenja reči „niska” u srpskom jeziku).
+>
+> U engleskom jeziku, reč *string* doslovno znači „konopac” ili „niz”, što slikovito opisuje način na koji su slova povezane u sekvencu. Ovaj termin se prenosi u mnoge jezike, a u srpskom je „niska” prirodan prevod jer se koristi i za „niske bisera” ili bilo kakve povezane sekvence elemenata.
+> 
+> Drugim rečima, niska je niz karaktera koji su poređani jedan za drugim u memoriji - baš kao što su perle nanizane na konac.
+</details>
+
+## Niske u C++u
+
+Šta je tekst s tačke gledišta C++a? C++ tekstualne podatke posmatra kao 'nisku' karaktera - pojedinačnih slova. Odavde uvodimo dva nova tipa podataka - tip karaktera (slova) `char` i tekstualni tip `string`.
+
+Tip char nam je manje zanimljiv, i gledaćemo ga najviše kao sastavni deo duže niske. Primer deklarisanja promenljive tipa char je:
+```c++
+char slovo = 'A';
+```
+
+Obratite pažnju na **jednostruke navodnike**! Char se može zapisati samo uz njih, i nešto poput 'ab' ne bi bilo dozvoljeno u jeziku. Dakle, C++ char predstavlja samo jedno slovo (ili neki drugi znak - dozvoljena je interpunkcija, zagrade, razmaci, cifre,...).
+
+S druge strane, `string` se koristi da prikaže duži niz slova - bilo to reč, rečenica, ili čak čitav duži tekst. Da bismo koristili string-ove potrebno je uključiti zaglavlje `<string>`:
+```c++
+#include <string>
+...
+string jezik = "C++";
+```
+
+Obratite pažnju na **dvostruke navodnike** - tip `string` se zapisuje baš uz pomoć njih, za razliku od pojedinačnih slova.
+
+String ćemo takođe često zvati niska. Niske mozemo unositi i ispisivati kao i druge tipove koje smo već naucili. Na primer, sledeći program pita korisnika kako se zove pa ga pozdravlja:
+```c++
+#include <iostream>
+#include <string>
+
+using namespace std;
+
+int main() {
+    string ime;
+    cout << "Kako se zoves?" << endl;
+    cin >> ime;
+    cout << "Cao, " << ime << endl;
+}
+```
+
+## Naprednije funkcionalnosti
+
+Sa podacima tipa string možemo raditi dosta zanimljivih stvari.
+
+Na primer, možemo nadovezati dve ili više niski koristeći `+`:
+```c++
+// ispisuje "Volimo C++" (bez navodnika, nadalje takodje)
+cout << "Volimo " + jezik << endl; 
+
+// ispisuje "Volimo C++ najvise na svetu"
+cout << "Volimo " + jezik + " najvise na svetu" << endl; 
+```
+
+Možemo napraviti nisku koja ponavlja `n` slova koristeći poseban konstruktor `string(duzina, slovo)`:
+```c++
+// ispisuje "-----"
+cout << string(5, '-') << endl;
+```
+
+Mozemo sazanti dužinu niske koristeći funkciju `size()`:
+```c++
+//                       111111111122
+//              123456789012345678901
+string skola = "Matematicka gimnazija";
+
+cout << skola.size() << endl; // ispisuje 21
+```
+
+Druge naprednije mogućnosti ćemo naučiti kasnije, a sad da vidimo par primera!
+
+## Primeri: iscrtavanje pravilnih oblika
+
+### Iscrtavanje kvadrata stranice `n`
+Dat je prirodan broj `n` i potrebno je iscrtati kvadrat sasatvljen iz zvezdica `'*'` dimenzija n na n. Na primer, za `n  = 5`, kvadrat će izgledati ovako:
+```
+*****
+*****
+*****
+*****
+*****
+```
+
+Ovo možemo da postignemo tako što `n` puta iscrtavamo `n` zvezdica (što možemo da uradimo uz pomoć string-a!), tj zadatak rešavamo red po red:
+```c++
+#include <iostream>
+#include <string>
+using namespace std;
+int main() {
+    int n;
+    cin >> n;
+    for(int i = 1; i <= n; i++) {
+        cout << string(n, '*') << endl;
+    }
+}
+```
+
+### Iscrtavanje šupljeg trougla
+Postavka je slična prošlom zadatku, ali ovaj put crtamo trougao čija je kateta duzine `n`, i koji je šupalj. Na primer, za `n  = 7`, treba iscrtati ovo:
+```
+*
+**
+* *
+*  *
+*   *
+*    *
+*******
+```
+Ovaj zadatak možemo rešiti iz više delova. Primetimo da se svi redovi trougla sem prvog i poslednjeg mogu predstaviti kao dve zvezdice sa nekim brojem razmaka između njih (0 u drugom redu, 4 u pretposlednjem).
+
+Kako da znamo koliko razmaka ima u redu broj `k` (brojimo od 1)?
+- Drugi red je dužine 2, i ima 2 zvezdice -> 0 razmaka, 
+- Treći red je dužine 3, i ima 2 zvezdice -> 1 razmak,
+- Četvrti red je dužine 4, i ima 2 zvezdice -> 2 razmaka,
+- ...
+- Red `k` je dužine `k` i ima 2 zvezdice, odnosno `k-2` razmaka.
+
+Iz toga dobijemo rešenje:
+```c++
+#include <iostream>
+#include <string>
+using namespace std;
+int main() {
+    int n;
+    cin >> n;
+
+    // prvi red - poseban slucaj jer imamo samo jednu zvezdicu
+    cout << "*" << endl;
+
+    // od drugog do pretposldnjeg reda radimo gore opisan postupak
+    for(int k = 2 ; k <= n - 1; k++) {
+        cout << "*" + string(k - 2, ' ') + "*" << endl;
+    }
+
+    // poslednji red - poseban slucaj, sadrzi `n` zvezdica
+    cout << string(n, '*') << endl;
+}
+```
+
+## Zadaci za vežbu
+Napišite programe koji za date dužine stranica / dijagonala crtaju sledeće oblike:
+
+### Šuplji kvadrat
+Data je dužina stranice.
+Na primer za `n = 5`:
+```c++
+*****
+*   *
+*   *
+*   *
+*****
+```
+
+### Smešten trougao
+Data je dužina stranice.
+Na primer za `n = 6`:
+```
+      *
+     **
+    *** 
+   ****
+  *****
+ ******
+```
+
+### Romb
+Data je dužina dijagonale (uvek neparan broj).
+Na primer za `n = 7`:
+```
+   *
+  ***
+ *****
+*******
+ *****
+  ***
+   *
+```