diff --git a/README.md b/README.md
index 800d1bc..2978712 100644
--- a/README.md
+++ b/README.md
@@ -5,3 +5,4 @@
 - [Šta su biblioteke u jeziku C++?](/lekcije/sta_su_biblioteke.md) (iostream, iomanip, cmath, ...)
 - [Matematičke funkcije](/lekcije/matematicke_funkcije.md) (sqrt, pow, min, max i druge)
 - [Ispis realnih brojeva](/lekcije/ispis_realnih.md) (i lekcija o snalažljivosti!)
+- [Uvod u nizove](/lekcije/nizovi_uvod.md)
diff --git a/lekcije/nizovi_uvod.md b/lekcije/nizovi_uvod.md
new file mode 100644
index 0000000..21cdeb8
--- /dev/null
+++ b/lekcije/nizovi_uvod.md
@@ -0,0 +1,81 @@
+[↩ Nazad na sadržaj](../README.md)
+
+# Uvod u nizove
+
+Do sada, ako ste hteli da deklarišete 5 promenljivih, morali biste da uradite nešto poput:
+```c++
+int i_1,i_2,i_3,i_4,i_5;
+```
+
+Šta da ste hteli da deklarišete 100 promenljivih? To bi potrajalo. I zašto bismo uopšte hteli da ikad imamo 100 promenljivih? 
+
+Zamislite situaciju u kojoj pravimo program koji treba da analizira temperature u prethodnoj godini, i za njegov rad je potrebno sačuvati prosečne dnevne temperature za svaki dan u toj godini.
+
+Praviti 365 * 2 promeljivih očigledno nije dobro rešenje, i nama u pomoć tu dolaze nizovi (eng. *array*). Uz pomoć nizova možemo sačuvati veliki broj podataka u samo jednoj promeljivoj, to jest da ti podaci imaju zajedničko ime. Na primer:
+```c++
+int temperature[365];
+```
+
+U ovom slučaju promeljiva `temperature` čuva 365 vrednoti tipa `int`, i njih možemo postavljati ili očitavati korišćenjem kvadratnih zagrada:
+```c++
+temperature[0] = -2;
+temperature[1] = +1;
+temperature[2] = +4;
+```
+
+Svaki podatak u nizu ima svoj redni broj, pri čemu odbrojavanje kreće od nule. U primeru gore vrednost u `temperature[0]` bi zapravo odgvarala prvom januaru, i postavili smo tu vrednost na -2.
+
+Dakle, prosečna temperature u prva 3 dana u toj godini bi na primer mogla da se izračuna po formuli:
+```c++
+double prosek = (temperature[0] + temperature[1] + temperature[2]) / 3.0;
+```
+
+## Korišćenje nizova uz pomoć petlji
+
+Kako niz služi za čuvanje velikog broja podataka, i kako svaki od njih ima svoj redni broj; najčešći način baratanja nizovima je unutar petlji.
+
+Temperature u mesecu januaru možemo da ispišemo tako što pristupimo 31-om elementu niza, od 0-og do 30-og (još jednom, odbrojavanje kreće od 0!):
+```c++
+cout << "Temperature u januaru su:" << endl;
+for(int dan = 0; dan < 31; dan++) {
+    cout << temperature[dan] << endl;
+}
+```
+---
+
+Naravno, ovaj primer neće da radi ukoliko ne popunimo niz sa pravim vrednostima, pa u nastavku dajemo primer programa koji niz od 10 elemenata popunjava kvadratima brojeva od 0 do 9, i zatim ispisuje njegove elemente:
+
+```c++
+#include <iostream>
+
+using namespace std;
+
+int main()
+{
+    int kvadrati[10];
+
+    for (int i = 0; i < 10; i++) {
+        kvadrati[i] = i * i;
+    }
+
+    for (int i = 0; i < 10; i++) {
+        cout << i << ". broj u nizu je " << kvadrati[i] << endl;
+    }
+
+    return 0;
+}
+```
+
+Kada ga pokrenemo, ovaj program ispisuje:
+```
+0. broj u nizu je 0
+1. broj u nizu je 1
+2. broj u nizu je 4
+3. broj u nizu je 9
+4. broj u nizu je 16
+5. broj u nizu je 25
+6. broj u nizu je 36
+7. broj u nizu je 49
+8. broj u nizu je 64
+9. broj u nizu je 81
+```
\ No newline at end of file