uvod-u-cpp/lekcije/nizovi_uvod.md

↩ Nazad na sadržaj

Uvod u nizove

Do sada, ako ste hteli da deklarišete 5 promenljivih, morali biste da uradite nešto poput:

int i_1,i_2,i_3,i_4,i_5;

Šta da ste hteli da deklarišete 100 promenljivih? To bi potrajalo. I zašto bismo uopšte hteli da ikad imamo 100 promenljivih?

Zamislite situaciju u kojoj pravimo program koji treba da analizira temperature u prethodnoj godini, i za njegov rad je potrebno sačuvati prosečne dnevne temperature za svaki dan u toj godini.

Praviti 365 * 2 promeljivih očigledno nije dobro rešenje, i nama u pomoć tu dolaze nizovi (eng. array). Uz pomoć nizova možemo sačuvati veliki broj podataka u samo jednoj promeljivoj, to jest da ti podaci imaju zajedničko ime. Na primer:

int temperature[365];

U ovom slučaju promeljiva temperature čuva 365 vrednoti tipa int, i njih možemo postavljati ili očitavati korišćenjem kvadratnih zagrada:

temperature[0] = -2;
temperature[1] = +1;
temperature[2] = +4;

Svaki podatak u nizu ima svoj redni broj, pri čemu odbrojavanje kreće od nule. U primeru gore vrednost u temperature[0] bi zapravo odgvarala prvom januaru, i postavili smo tu vrednost na -2.

Dakle, prosečna temperature u prva 3 dana u toj godini bi na primer mogla da se izračuna po formuli:

double prosek = (temperature[0] + temperature[1] + temperature[2]) / 3.0;

Korišćenje nizova uz pomoć petlji

Kako niz služi za čuvanje velikog broja podataka, i kako svaki od njih ima svoj redni broj; najčešći način baratanja nizovima je unutar petlji.

Temperature u mesecu januaru možemo da ispišemo tako što pristupimo 31-om elementu niza, od 0-og do 30-og (još jednom, odbrojavanje kreće od 0!):

cout << "Temperature u januaru su:" << endl;
for(int dan = 0; dan < 31; dan++) {
    cout << temperature[dan] << endl;
}

---

Naravno, ovaj primer neće da radi ukoliko ne popunimo niz sa pravim vrednostima, pa u nastavku dajemo primer programa koji niz od 10 elemenata popunjava kvadratima brojeva od 0 do 9, i zatim ispisuje njegove elemente:

#include <iostream>

using namespace std;

int main()
{
    int kvadrati[10];

    for (int i = 0; i < 10; i++) {
        kvadrati[i] = i * i;
    }

    for (int i = 0; i < 10; i++) {
        cout << i << ". broj u nizu je " << kvadrati[i] << endl;
    }

    return 0;
}

Kada ga pokrenemo, ovaj program ispisuje:

0. broj u nizu je 0
1. broj u nizu je 1
2. broj u nizu je 4
3. broj u nizu je 9
4. broj u nizu je 16
5. broj u nizu je 25
6. broj u nizu je 36
7. broj u nizu je 49
8. broj u nizu je 64
9. broj u nizu je 81

Određivanje dužine niza

Kao što ste primetili, prilikom stvaranja (deklaracije) niza potrebno mu je dati neku dužinu - broj elemenata u tom nizu. Dužina niza ne može da se promeni nakon stvaranja. Štoviše, dužina mora biti poznata pre pokretanja programa, te ne možemo koristiti promenljive za njeno postavljanje.

Dakle, sledeći kod nije dozvoljen:

int n;
cin >> n;
int niz[n]; // ovo ne sme!

Kako onda rešiti zadatak u kom je potrebno napraviti niz baš dužine n? Obično će nam unapred biti poznat opseg mogućih vrednosti za n, na primer da važi 1 ≤ n ≤ 1000. U takvom slučaju dužinu niza ćemo postaviti na najveću moguću vrednost n, u ovom slučaju 1000:

int n;
cin >> n;
int niz[1000]; // sve OK

Ovakav kod će da radi, ali će deo niza ostati neiskorišćen. Za n = 10, 990 od 1000 ostaju neiskorišćeni. U praksi se to rešava korišćenjem dinamičkih nizova, odnosno strukture vector, ali o tome kasnije : )